Da sretneš 10 godina mlađu sebe, šta bi joj prvo rekla?
Uspori. Biće sve u redu. Ne treba ti toliko pudera. Isuviše brzo odrastaš.
Da li više voliš da pišeš ili više voliš da radiš u izdavaštvu? Šta je za tebe Urban Art, a šta Tamara Kučan?
I jedno i drugo volim, ali ipak više volim da pišem. U izdavaštvu razmišljate razumom. U pisanju srcem. U izdavaštvu ste osuđeni na ljude, koji nekada mogu biti sjajni nekada tragični. U pisanju, kreirate neke svoje ljude, svoje junake, koji kao i stvarni ljudi, mogu biti sjajni ili tragični ali na vama je kakvim ćete ih učiniti. U pisanju, oslanjate se na maštu, dok ste u izdavaštvu osuđeni na stvarnost. Pisanje je sloboda, dok izdavaštvo zahteva poštovanje niza pravila. Urban art je ideja, a Tamara Kučan je samo jedan sledbenik te ideje.
Da li se obraduješ svakom obnovljenom izdanju tvojih starijih romana?
Naravno da se obradujem, dođe to kao život posle života ali iskreno, nikada kao prvom izdanju ili trenutku kada sam započela pisanje tog romana.
Da možeš da biraš vremenski period u kojem bi živela, koji bi to period bio i zbog čega? Da li bi izabrala prošlost ili budućnost?
Budućnost, ali pod uslovom da mogu da sa sobom ponesem sve lekcije koje sam naučila iz prošlosti.
Imate li omiljenog pisca među domaćim autorima?
Andrić. Selimović. Pekić. Čitam znatno drugačije knjige od onih koje pišem. Od savremenika, ne mogu da izdvojim jednog autora jer njihov rad ne posmatram samo kao čitalac, već i kao pisac, izdavač, kao neko ko se suočava sa istim nedaćama, problemima i izazovima koje nameće vreme u kom živimo. Cenim i poštujem svakog autora koji se dostojanstveno bori za svoje delo i za svoje mesto u svetu književnosti. Postoje autori čije mi priče ili žanr ne leže, ali njihov predan rad i talenat me osvajaju. Postoje i autori koji sjajno pišu ali su bahati egomanijaci ili pak ne poštuju čitalačku publiku – samim tim ne mogu biti moji omiljeni autori, ma koliko bili talentovani.
Na koji način gradite likove?
Pomešam 300 grama njihove nesreće, 150 grama trauma, 200 grama poraza, pobeda, nikada naučenih lekcija, 550 grama snova i prošlosti… Sve to stavim u kotao, kuvam na tihoj vatri, kada proključaju u plamenu sopstvenih mana, radoznalosti i želje da promene svet… Polijem ih krvlju ili ljubavlju. Tugom ili srećom. No, sve je to bljutavo bez glavnog sastojka – 21 grama duše onog koji piše. Šalu na stranu, ljudi misle da preterujem kada kažem da je teže stvoriti junaka nego zaplet koji oduzima dah. Bez dobro izgrađenog junaka, nema ni valjane priče, zato najviše pažnje polažem upravo građenju junaka.
Kako Vi komentarišete domaću književnu scenu današnjice? Kog autora nikome ne biste preporučili i zbog čega, ukoliko takav/takva postoji?
Cirkus. Vašar. Skup kontrasta. Mnogo je klanova, podela ali na kraju sve se svodi na jednu osnovnu podelu. Na autore koji pišu srcem, koji ne odustaju, koji se bore, koji ginu za svoje delo i daju dušu onom što stvaraju – na kvalitet. Na autore koji pišu stomakom, isključivo zbog novca ili nagrada, zbog želje da budu popularni ili ega. Na izdavače koji zaista veruju da će određenim naslovom promeniti svet. Na izdavače koji objavljuju isključivo ono što će vidno promeniti stanje na računu firme. Naravno da postoje autori čije naslove ne bih preporučila. Ne bih ih imenovala. Nekoliko redova iznad sam ih opisala. Za mene to nisu pisci. To su književne starlete.
Da možete da birate da li biste pre bili operska pevačica ili bi se bavila ekstremnim sportovima? Zašto?
Operska pevačica zato što se već bavim ekstremnim sportom koji mi pruža dovoljno adrenalina – pisanjem.
Tvoji romani su zahtevali mnoga istraživanja na poljima koja u Srbiji nisu baš tema “za razonodu”. Reci nam nešto više o tome. Kako je tekao proces istraživanja? Postoje li informacije koje su te uplašile?
Proces istraživanja je šablon ali saznanja do kojih dolazim nikada nisu ista. Prikupljam literaturu vezanu za temu koju pišem, ispitujem puls ljudi, osluškujem koliko znaju, koliko ih tema koju želim da obradim intrigira, plaši, zanima, srami. Trudim se da pronađem sagovornika koji je duboko u temi ili pak indirektno vezan za temu koju obrađujem i to je nekada zaista teško. Da bih došla do sagovornika umela sam da prevrnem svet, umela sam da spakujem kofere i preselim se u drugu zemlju, da spavam po parkovima ili da pak ne spavam danima čekajući trenutak kada će mi sagovornik otvoriti dušu. Naravno da postoje informacije koje su me uplašile, gotovo svaka je. Srećom ili pak nesrećom, od onih sam koje strah pokreće, a ne parališe.
Da li je, po tvom mišljenju, opasnija sekta / deep web / hakeri ili nešto treće?
Najopasnija je radoznala i usamljena ljudska duša gladna ljubavi i pažnje, a sve navedeno su samo posledice. Definitivno je sekta najopasnija i najpogubnija stranputica, samim tim što nije izbor čoveka. U sektu bivaš uvučen tuđom voljom. Kada shvatiš gde si, kakvim si ljudima okružen, zašto se tu nalaziš… Uglavnom je prekasno.
Koja je omiljena MANA koju voliš da dodeliš svojim junacima i zbog čega?
Pohlepa. Gramzivost. Nezahvalnost. Brzopletost. Od svih mana koje čovek može imati, ove mane deluju bezazleno ali istraživanje, razgovor sa ljudima, priče mojih junaka… Pokazali su da je ove mane teško iskoreniti te da iste, najbrže mogu uvući čoveka-junaka u niz nevolja iz kojih se teško izlazi.
Knjiga koju bi preporučila svima je:
Rekvijem za Adama, autora Aleksandra Đuričića Eša.
Da nisi pisac bila bi: psihijatrijski slučaj.
Otkrij nam skriveni talenat Tamare Kučan: Mogu da zaspim otvorenih očiju, na nogama.
Da znaš da je za minut Smak sveta, šta bi uradila tog poslednjeg minuta?
Napisala još jedan pasus i sačuvala fajl.
Da tvoja reč može da dođe do svakog stanovnika Zemlje, koje bi to reči bile?
Možeš sve što zamisliš.
Vaša poruka za mlade pisce / blogere / knjigoljupce? Šta možemo od tebe da očekujemo na Bloger festu?
Moja poruka je da budu predani onom što rade ali i strpljivi. Kada čovek ulaže vreme i trud u nešto, priželjkuje uspeh u što kraćem roku. Za sve je potrebno vreme, kvalitet uvek ispliva, rezultat će doći ali nije rezultat nešto najlepše – proces kreiranja i stvaranje treba da bude ono što vas pokreće. Na Bloger festu, možete da očekujete od mene konstruktivan razgovor na temu potencijala interneta u promovisanju onog na čemu radite, niz primera kako promovisati svoj rad onlajn, kako ga ne promovisati, takođe. Kako se nositi sa kreativnim blokadama, kako ih prevazići, kako kreirati catchy sadržaj kome se ljudi redovno vraćaju. S obzirom na to da izdavačka kuća Urban art sarađuje sa blogerima i knjigoljupcima, da njima dugujemo veliku zahvalnost što su doprineli tome da ljudi čuju za nas, pričaćemo i na temu saradnje izdavača sa blogerima. Jedva čekam i neizmerno se radujem druženju u novembru.
Autor: Uroš Timić
