1. Danilo, za početak, reci nam u kom trenutku si odlučio da se baviš pisanjem?
Presudni trenutak za moje pisanje bila je Nova godina 2016. godine. Bio sam bolestan, ležao sam kod kuće u krevetu i uzeo sam svesku da po ko zna koji put pokušam da napišem roman. Za razliku od svih prethodnih pokušaja, taj je bio uspešan. Da sam tada bio zdrav, sigurno bih bio u nekom provodu i „Ogledalo“ danas ne bi postojalo. Izgleda da treba češće da se razboljevam…
2. Ko su tvoji književni uzori? Navedi nam neka “horor” dela za leto.
Književni uzor bi pretpostavljam bio Donato Karizi jer je on, manje-više, svojim knjigama izazvao želju u meni da i ja napišem roman koji će oduševiti publiku.
Kada je već za leto, onda možemo početi od romana „Leto noći“ Dena Simonsa. Zatim nezaobilazni „Rogovi“ Džoa Hila i (preskočićemo Stivena Kinga jer ga dovoljno svi drugi pominju), možda nije klasičan horor, ali je dovoljno jeziv da stoji rame uz rame uz prethodna dva navedena, „Četrdeset dana“ Uroša Timića.
3. Kakve su dosadašnje reakcije na roman? Kako reaguješ kada primiš negativne komentare, ako ih je bilo?
Dosadašnje reakcije su uglavnom bile pozitivne – četvorke ili petice sa dobronamernim kritikama i savetima na čemu moram da poradim ubuduće. Negativni komentari, bar do sada, stizali su od ljudi koji nisu ni pročitali roman, pa su iz tog razloga zanemarljivi. Volim da čujem kritiku od nekoga ko je proveo sate čitajući roman i proživljavajući delo zajedno sa likovima, a kada mi osoba sa očiglednim manjkom samopouzdanja koja na svom profilu drži sliku Aleksandra Vučića uz opis: ‘moj precednik’ napiše da ću se za par godina stideti „Ogledala“ i da ja i nisam pisac, na to zaista mogu samo slatko da se nasmejem.
4. Kome bi preporučio svoj roman, a kome nikako ne bi i zašto?
Nije važno da li su ljubitelji epske fantastike, istorijskih romana, ljubića, ili stvarno vole psiho-trilere. Lično bih voleo da čujem različita mišljenja. Znači, da li bih svojim romanon uspeo da, žargonski rečeno, navučem ljude koji inače ne čitaju ovu vrstu romana – da li bih uspeo da ih navučem da čitaju psiho-trilere? Takođe, kako to izgleda iz drugih uglova. Jednostavno, ne samo ugao ljudi koji vole Harlana Kobena, Stivena Kinga i tako dalje. To su ljudi kojima bih preporučio roman. Ne bih ga preporučio onima koji su skloni brzom bataljivanju knjiga. Pročita desetak strana i zna da li je knjiga dobra, to je bezveze. Naravno, čitaoci sa slabijim želucem zaobiđite ovaj roman u širokom luku – nije za vas.
5. Da li imaš u planu već sledeći roman?
Da, počeo sam da ga pišem, ali sam malo usporio zbog diplomiranja. U pitanju je triler u kome ću se baviti temama poput zavisnosti, narkomanije i ozloglašenim kvartom u kome se dešavaju ubistva i u kome je na neki bizaran način to sasvim normalno. „Ovde je smrt sasvim normalna. Ovde ljudi svakodnevno umiru“, rekao je Danijel svojoj majci koja je zabrinuto posmatrala tridesetogodišnjeg mladića. Naslov romana je „Udica“, a šta vas sve čeka u njemu, ne mogu da obećam kada ćete saznati, ali daću sve od sebe da ne čekate predugo!
6. Da li nailaziš na osude da si previše mlad da bi obrađivao ozbiljne teme?
Do sada mi je to što sam mlad donosilo samo pozitivne komentare, ali siguran sam da će i osude doći na red.
7. Kako komentarišeš domaću književnu scenu danas?
Smatram da sve što ste pročitali od raznoraznih stranih pisaca postoji i na domaćoj književnoj sceni, samo ih morate potražiti. Ima toliko talentovanih pisaca u Srbiji, pružite im šansu, nećete se pokajati.
8. Otkrij nam svoj skriveni talenat? Ko je Danilo Todorović kada nije pisac?
Trenutno studiram. Za par meseci ću diplomirati i postati inženjer zaštite od požara, a nakon toga me čeka master. Pored toga držim časove studentima, a rekreativno se bavim i košarkom. Što se tiče skrivenog talenta, jednom sam u studentskoj menzi zamislio scenario u kome dečko preko puta ustaje i zaboravlja svoj telefon na stolu. Par minuta kasnije, to se i desilo. Da li se to računa u skrivenu moć predviđanja budućnosti? Nikada nećemo saznati…
9. Da možeš svakoj osobi na svetu da šapneš jednu rečenicu na uvo, kako bi glasila?
„Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog“ – Miroslav Antić
10. O čemu si maštao pre 10 godina, a gde vidiš sebe za 10?
Mene sećanje generalno slabo služi, pa ne mogu da se setim o čemu sam maštao pre 10 godina, a gde vidim sebe za 10 godina… Verovatno ne u Srbiji, ali vreme će sve pokazati.
11. Hoćemo li imati prilike da te vidimo na ovogodišnjem festivalu?
Ako me pozovete, da. Ako me ne pozovete, isto vam se hvata, svakako ću doći!
12. Tvoja poruka za mlade pisce i mlade blogere je:
Umetnost nije nešto što može da razume svako. Ako uživate u nečemu, nemojte odustajati od toga samo zato što neko drugi kaže da je to glupo. Možda je on taj koji je glup. ;)
